Serbian Croatian


Претрага

Анкета

Да ли вам се свиђа интернет страница школе?
 

Корисни линкови

 

 

 

 

 

 

 

 

Литерарни радови PDF Štampa El. pošta
Међу ученицима наше школе има много оних који показују таленат за писање. Неки од њих су писање претворили и у свој хоби. Да тај таленат не би прошао незапажено, као и да бисмо афирмисали талентоване ученике и подстакли их да се даље развијају, настао је овај дио школског сајта. Литерарни радови су разврстани у двије групе, радове писане на српском језику и радове писане на енглеском језику.

 

ПРИЧА О САМОПОУЗДАЊУ И ВЈЕРИ У СЕБЕ

Чаробњак из Оза ми је најдража књига зато што је препуна занимљивих догађаја и маштовитих ликова, али и због нечега што сам открила тек недавно, када смо на часу одјељенске заједнице имали предавање о самопоуздању и вјери у себе.

Као мала дјевојчица, у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањалуци гледала сам представу рађену по књизи Чаробњак из Оза. Она одавно није на репертоару овог позоришта, али је мени остала у јасном сјећању, поготово гигантски балон којим се главна јунакиња жељела вратити својој кући. Недуго затим у једној књижари у Загребу угледала сам ову књигу и замолила родитеље да ми је купе. Данас је чита и моја млађа сестра Тамара, а најмлађа Јелена, која је још увијек беба, вуче три-де дијелове књиге.

Дјевојчица Дороти живјела је са стрицем Хенријем и стрином Емом у малој дрвеној колиби. Једног дана стриц и стрина позвали су је у подземно скровиште јер се приближавао торнадо. Њен пас није хтио изаћи испод кревета, а она га није хтјела оставити незаштићеног, те су се и она и Тото и цијела колибица нашли у торнаду. Након неког времена треснули су о земљу, а кад су изашли из колибе, пришла им је жена у бијелој, свјетлуцавој хаљини, представивши се као добра вјештица Југа. Захвалила јој се што је колибицом уништила злу вјештицу Запада и пожељела јој добродошлицу у земљу Оз. Поклонила јој је свјетлуцаве чаробне ципелице и на растанку јој савјетовала да прати пут поплочан жутим циглама јер ће тако доћи до чаробњака који јој може помоћи да се врати кући у Канзас. Идући тим путем наишла је на Страшило које је жељело да има мозак, Лава којем је недостајала храброст и Лименог који је тражио срце. Заједно су се упутили ка Смарагдном граду гдје су их стражари пустили у свјетлуцави дворац чим су видјели магичне ципелице код Дороти. Свако је свој проблем испричао великом чаробњаку којег нису видјели, него су само чули његов дубоки глас који је долазио из густог облака зелене магле. Он је обећао да ће им помоћи, али је заузврат тражио да најприје униште злу вјештицу Истока. У томе су и успјели послије читавог низа догодовштина, авантура и сусрета са вјештицама и летећим мајмунима. Чаробњак је тада дао Страшилу мјешавину од мекиња, Лаву бочицу течности за храброст, а Лименом свилено срце.

„А вас тројица, кад бисте вјеровали у себе, знали бисте да већ имате то што тражите: мозак, храброст и срце. Они су цијело вријеме у вама.“

Ово је по мени најважнија порука и поука бајке. Чаробњак, који је уствари био обичан човјек, али са великом жељом да буде чаробњак, вјеровао је у себе. Знао је да Страшило, Лав и Лимени имају у себи оно што мисле да немају, али да им недостаје вјера у саме себе. Зато му је и било лако претварати се да им испуњава жеље, јер је то што су они хтјели заправо све вријеме и било у њима. Зато сматрам да је ова књига одличан примјер о томе колико је важно имати самопоуздања и вјере у себе, о чему смо моји другари и ја слушали на предавању које сам споменула на почетку овог рада.

Истовремено, на примјеру Дороти и чаробњака, којима је жеља била да се из Оза врате у Америку, види се да се не може баш сваки проблем у животу ријешити само вјером у себе и самопоуздањем. Зато је у њиховом случају писац књиге искористио машту и бајковитост, те се Дороти кући вратила захваљујући чаробним ципелицама, а чаробњак летећим балоном.

Ученик: Владана Чулина, V3


„Здрава храна нема мана“

За јаке мишиће

и врло чврсте кости

здраву храну треба често“убости“.

Мама стално виче, једи витамине,

чувај своје здравље,

то је битно сине!

Бомбони јесу лијепи,

али нису здрави,

пуни су шећера, то зубе квари.

Али млијеко ту је

да спаси ствар,

да зубићи не доживе опасан квар!

Теона Радоњић

 

„Вјерујем у себе“


Ја у себе вјерујем.

Не желим да претјерујем,

aли самопоуздање је битно

и у животу сваком хитно.


Вјеровати у себе битно је јако,

aли нико није рекао да то је лако.

Поред људи који ти говоре ствари ружне,

како онда немати мисли тужне?

 

Вјеровати само требаш у себе,

а не плакати попут мале бебе.

Ја вјерујем у себе, а требаш и ти!

За све у животу се треба борити!

 

Михаела Лукић V3

Бомбон или јабука?

Кад мама са посла дође бомбоне ми донесе,

али учитељица увијек каже:

Хранити се здраво, то је много драже.


Шта да радим мислим сада.

Како да дозволим да бомбон страда?


Питала сам маму шта мисли она,

а мама каже:То је твоја воља, али јабука је боља.


Те пресудне минуте штедим,

бомбон или јабука,како да одредим?


Ту се умијеша и помисао о зубару,

зубићу и његовом квару,

а мама из кухиње виче:

Поједи јабуку и без приче!

Теона Радоњић IV 3

 

„ЈАБУКА“

Јабука је здрава храна,

која нема мана.


Свако дијете нек је хоће,

то је здраво воће.


Јабуку воле дјеца сва,

волим је и ја.


Нeко воли румену,

А неко ону зелену.

Михаела Лукић IV-3

 

ЈAБУКА ЈЕ ЗДРАВА

Јабука,

мала, црвена, румена и зелена,

сваког дана падне по једна.

 

Онда, дјеца у дилеми

коју би по реду јели.

 

То је питање право,

јер важно је хранити се здраво.

 

Јабука је здрава, то ти кажем ја,

велики Мрки Медо из шуме Вас поздравља!

Филип Личанин IV-3

ЈЕСЕН У НАШЕМ КРАЈУ

Стигла је јесен у наш крај,

донијела је плодове знај.

Школи доводи ђачиће,

малене првачиће.

У парку се дјеца веселе,

облаче капуте да играју жмурке.

Бака киселе краставце прави,

зна да су укусни и здрави.

Животиње храну скупљају,

да зими не гладују и лутају.

Дошла је јесен у наш крај,

донијела је плодове знај.

Михаела Лукић IV 3

ПОГОДИ ШТА ЈE

Има нешто жуто, црвено и зелено.

Понекад слатко,а понекад кисело.

На дрвету је високо на грани,

Али могу је јести и мрави.

То је нама свима добро знана,

ЈАБУКА наша рана.

Лара Здјелар IV3

 

ЗИМСКА ИДИЛА

Зима доноси срећу свима

А највише најмлађима.

Дјеца се веселе зимском сјају

А у кући топлом чају.

Када попију топли чај

Почиње опет зимски рај.

кад дође децембру крај

почиње новогодишњи сјај

Алекса Боснић 4 -3

 

ЗИМА


Када почне јако да пада снијег

Дјеца иду у бијег.

Када дођу кући мама им спреми чај

И кад заврше почиње зимски рај.

У топлој кући чекају их колачи врући.

Када заврши хладан зимски дан

Чека их топао кревет и диван сан.

Алекса Боснић 4 -3

 

ЗИМСКА ЧАРОЛИЈА


Зими смрзавају се мачке,

То да кажем прије ове прва тачке.

Медвјед за зимски сан се спрема.

Тада треба да се дријема.

Вјеверицама трпеза је пуна.

Јер су се спремале још од јуна.

А на сјеверном полу

Пингвини, пингвини промовишу Coca-Colu.

На ум ми често пада

Шта прваци раде сада.

Зимска чаролија нам стиже

Мраз се клиже,

А то значи Нова година је све ближе.
Теона Радоњић 4-3


МАМА


Има једна жена коју волимо сви,

има једна жена која живот даје ти,

има једна жена ,титула јој мајка,

живот чини да ти буде најљепша бајка.


Мами не мораш дати огроман дар.

Њој је довољна и најмања ствар.

Да смо живи, срећни и здрави,

а за то мама једино мари!

Михаела Лукић 4 -3


МОЈА БАКА

 

То што ми бране мама и тата,

То ми дозвољава моја бака.

 

У несташлуцима које правим,

Договор са баком је увијек прави.

 

За осми март, као и мами

Ја поклоним баки букет мали.

 

Бака ми захвали и срећна је због цвијећа,

јер сам ја њена љубав највећа.

Алекса Боснић 4-3


МОЈОЈ МАМИ


За моју маму,

Ја купим велику чоколаду.

 

Мојој мами,

Поклоним букет цвијећа.

 

Поклоним јој,

Један цвијет,сунцокрет.

 

Мама ме чува,

Пази и помаже ми око свега.

 

Ја сам јој,

Због тога захвална до неба.

 

Моја мама,

Је моја срећа,

а једно другом смо љубав највећа.

Алекса Боснић 4-3

БИСЕРИ МОГА ЗАВИЧАЈА 1

 

Приједору, дивни граде мој,

Волим сваки кутак твој.

Сваку улицу, зграду, твоју Сану и Козару

Свима нам знану.

 

У прољеће када све олиста

Сваки дио твој заблиста

У љето обале наше Сане

Пуне су дјечице велике и мале.

 

А кад јесен све лишће обоји

Предивни су паркови твоји,

А зими кад снијег пада

За дјецу нема неког рада.

Лара Здјелар 4-3


БИСЕРИ МОГА ЗАВИЧАЈА


Република Српска има бисере многе,

Један од њих је знајте Сунце што сија на небу слободе.

 

Један од њих су ријеке што кроз градове теку,

један од њих су шуме чије дрвеће има крошњу меку.

 

Шуме, пашњаци и долине, бијеле се током зиме,

Брда нам тада служе да санке јуре све брже.

 

А кад угрије ето весеља свима

не зна се ко је срећнији

Да л' рибари што Сана рибе има или

Рибе што је прошла зима.

 

А за наше старе, бисери су прави,

термалне воде и љековито биље са ливаде.

Михаела Лукић 4-3

 



КАКВА ЈЕ СРЕЋА ИМАТИ ПРИЈАТЕЉА

 

Имати пријатеља одлична је ствар,

Дружи се с неким, немој бити сам.


Пријатеља доброг тешко је стећи,

Јер већина пријатеља кад тад ће утећи.

 

Кад пријатеља нађеш пукнућеш од среће.

Све тужне дане бацићеш у смеће.

 

Имати пријатеља одлична је ствар и могу вам рећи,

То је највећи дар.

Михаела Лукић 4-3

 

НАЈБОЉА МАМА


Сваком своја мајка најбоља је.

Сваком своја мајка најљепша је.
Сваком своја мајка живот је дала је.
Сваког своја мајка воли највише.


Чак и кад гријешим и када нисам у праву,

Она ми да још једну шансу малу.


Мама, живот си ми дала,

Због тога ћу ти ја својом љубавју

из срца рећи : "Хвала".

Филип Личанин 4-3


У сусрет прољећу

 

Дошло је прољеће

велико доба.

Донијело је срећу

и много рода.

 

Прољеће се буди

свима нама суди.

Зашто је тако,

рећи није лако.

 

Ваздухом,

љубав струји.

А у глави и срцу,

нешто чудно зуји.

 

Васкршњи зеко стиже,

носи јаја и вијест,

да прољећни распуст

је све ближе!

 

Дјечијој срећи нема краја,

дал' због распуста ил'

васкршњих јаја!

Теона Радоњић, Алекса Боснић,Михаела Лукић

 

Буђење прољећа

 

Цвијеће је процвјетало,

Ливаде обогатило.

 

Ласте су се вратиле,

А ноћи скратиле.

 

Дан је постао дужи,

Више се сунце са нама дружи.

 

Сваки се ратар помало труди,

А медо из зимског сна буди.

 

И за крај само да кажем,

Нећу да лажем,

Проњеће је стигло

И све нас на ноге дигло!

Лара Здјелар и Филип Личанин

 

 

СУНЧЕВ ЗРАК

На небу појавио се сунчев зрак,

отјерао Данице звијезде крак.

Зауставио птице у лету,

што лете по цијеломе свијету.

У море спустио се зрак,

пробудио се мали рак.

Скакутао по крововима кућа,

обасјао ограде од прућа.

Утонуо у Вањину косу,

обасјао јутарњу росу.

Једино му Марко није опростио,

јер му је јутром снове односио.

Михаела Лукић IV 3

 

 

 

ПОЛИЦИЈСКИ АУТОМОБИЛ

Тину нину шта је то?

Свјетло се упалило.

Тину нину шта је то?

Градом јури опасно.

Тину нину шта је то?

Свјетло плаво црвено.

Улицама брзо јури.

Према потреби ауто жури.

За ситуацију сваку и то не баш лаку,

Полиција је ту, да спријечи незгоду.

Тину нину шта је то?

Полицијски је ауто.

Филип Личанин и Лара Здјелар

 

Школа у природи

У аутобус сјели смо ми

И на планину отпутовали.

Тамо научили смо свашта,

Просто нам је прорадила машта.

Устајање било је у шест,

То нам је била најжалоснија вијест.

Тамо, забавили смо се сви

И на шоу таленту наступали.

Чуваре снова правили смо, таписерије и шешире разне,

а у ресторану остављали тањире потпуно празне.

Шетња је била незабораван дар,

тренери Срђан и Борис и наш Уштипак, пас чувар.

У природи започели смо тај рај,

Али пиштаљке звук означио је крај.

Филип Личанин, Теона Радоњић и Михаела Лукић

 

 

„ Слобода, отаџбина, мир“


Слобода је оно што добро доноси,

слобода је оно што зло не подноси.

Слобода је оно што свима треба,

слободу волимо, више него медо ћуп меда.

Отаџбина је важна колико и слобода,

вјерујте ми, обоје су истога рода.

Мораш знати важан је и мир,

важнији него вјеверици жир.

Отаџбина, слобода и мир, једнако су важни

и  заједно веома снажни!


Михаела Лукић IV 3
ЈУ ОШ „ Бранко Ћопић“, Приједор

Normal 0 21 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Филип Личанин  IV 3 

 


Pokreće SmartLABS